Pre tri godine sam došla u situaciju da ne znam šta da poklonim drugarici za rodjendan. Želela sam da joj poklonim nešto originalno. Nešto što joj do sada niko nije poklonio. Dosadilo mi je da stalno kupujem iste poklone: knjige, šolje. Mnogi su mi davali razne predloge ali i one da je pitam šta želi i to joj poklonim. Ali ako poklonim nešto sto mi je osoba rekla da želi onda to nije iznenadjenje. Zar nije poenta darivanja poklana upravo to iznenadjenje?
Tako sam ja započela suludu potragu za neobičnim i originalnim poklonom. Obišla sam knjižare, beoizlog, ali sam vrlo brzo shvatila da je ova potraga osuđena na propast. Pošto ništa nisam našla sto je originalno setila sam se narukvica prijateljstva koje sam kao dete pravila. “Dobro” rekoh sebi, ideja je tu, hajde da se prisetim kako se prave, ipak je proslo dosta vremena od poslednje narukvice koju sam napravila. Izašla sam na internet i počela da tražim. Tražeći naišla sam prvo na narukvice sa nanizanim perlicama. Dopalo mi se kako bi to izgledalo ali ipak nešto mi je još uvek falilo, nešto specifično, originalno. Nastavila sam da tražim i slučajno naletim na Morzeovu azbuku. Odmah mi je sinula ideja. Rekoh sebi zašto ja perlice i Morzeovu azbuku na spojim i napravim nešto originalno. I eto ideje. Narukvice sa porukom. Ideja je tu samo mi je falio materijal: perlice i konac, vesti prsti, koncentracija, masta, smirenost i vreme.
Kupila sam perlice i konac u raznim bojama, a ostalo sam već imala. Krenula sam da pravim originalne narukvice sa porukom. Svaka je unikatna. Pravim ih već tri godine, i uživam u tome. Shvatila sam da me jako smiruje pravljenje narukvica.
Ćaskanjeuzcajikafu 